Rođen je 30. septembra 1983. godine u Brusu. Ubedljivo najatraktivniji muški stanar kuće “Velikog brata” za sebe kaže da je jedna vrlo retka osoba na kugli zemaljskoj koja je uvek spremna da stupi u akciju, ali vratimo se njegovom najranijem detinjstvu. Kada je imao 3, 4 godine bio je veoma nestašan.

“Pravio sam gluposti u svom rodnom gradu. Sećam se da sam u tom periodu vozio bicikl sa tri točka, znate onaj mali. A blizu moje kuće su bile velike, velike koprive, i ja se zaletim i upadnem pravo u njih, izašao sam sav u plikovima i svi su mi se smejali. Bilo je baš za pamćenje.”

Uglavnom se igrao sa klikerima, nije imao omiljenu igračku jer je više voleo da sam sebi organizuje neku igru. Letovao je uglavnom na Crnogorskom primorju, u Herceg Novom. Pored mora voleo je da ode i na selo, ali se tamo nije dugo zadržavao.

“To je selo baš blizu Kopaonika, tu mi je živela baka, a dedu nikada nisam upoznao jer je umro pre nego što sam se rodio. A drugi baka i deka su živeli u selu blizu Kruševca, pa sam odlazio kod njih s vremena na vreme.”

Iako je na selu bilo domaćih životinja, nikada mu nisu bile privlačne za neku igru. Voleo je da ih vidi i na tome se sve završi.

“Nisam se nešto mnogo zadržavao dole, uvek odem na blic… Božic, slava. Nikada nisam bio po dva, tri dana već dodjem na tri, cetiri sata da vidim baku i deku, da malo prošetam dvorištem.”

Nikada nije imao idola, ali ga je uvek privlačila muzika. Ljubitelji noćnog života su ovog dvadesetrogodišnjaka prepoznali kao di-džeja iz popularnih beogradskih klubova po kojima poslednjih godinu dana pušta muziku.

“Slušao sam hevi-metal i rok muziku, imao sam dugu kosu. U petom razredu osnovne škole sam počeo da slušam, pustio kosu, nosio majce Metalike. Nisam imao nekog idola, krenuo sam putem rok muzike ali sam video da mi to baš ne leži najbolje i onda sam odlučio da krenem na neku muziku koja se više sluša, kao što je disko-haos.”

Osnovnu školu je shvatio kao igru, bilo mu je svejedno koju će ocenu dobiti. Čak je na kraju prvog polugodišta u prvom razredu bio dobar.

“Ja sam bio u vrtiću i mislio sam da je osnovna skola isto kao vrtić, mislio sam da ništa ne treba da se uči. Baš sam je smešno shvatio! Nisam pričao sa roditeljima o školi, igrao sam se tamo i nisam uopšte učio. Ocena me nije zanimala, dvojka, trojka, petica… nije me zanimalo šta sam dobio. I na kraju prvog polugodišta u prvom razredu bio sam dobar. Ja se oduševio, mislio sam da je to najbolje! Nisam ni pričao roditeljima koje sam ocene dobijao, kad mi je učiteljica rekla “Miljković Marko dobar”, ja sam rekao “uff odlično, super”. Nisam znao da je “odličan” još bolje od “dobar”. I onda sam pričao sa mamom i tatom o tome, očekivao sam od njih neko oduševljenje, ali su mi samo rekli da moram još malo da učim da bih bio još bolji. Na kraju prvog razreda sam bio odličan, mislim da je to jedini put kad sam bio odličan.”

Nije išao na sekcije u osnovnoj školi jer ga tako nešto nikada nije privlačilo. Do petog razreda imao je puno simpatija medju devojčicama, ali su neki ljudi mislili da je i on devojčica jer je imao dugu kosu.

“U petom razredu sam pustio kosu i ponašao se u tom hevi-metal fazonu. Zbog duge kose mnogi ljudi su mislili da sam žensko. Mnogi su me dozivali “ej, devojčice, devojčice” a ja njima “uff koja devojčica”!”

Prva simpatija mu je bila drugarica iz škole Julija.

“To je, ja mislim, bilo u prvom ili drugom razredu osnovne škole. Sećam se da je bila crnka, izuzetno lepa… Julija, Julija.”

Svi smo imali priliku da gledamo rieliti show u kojem je Marko učestvovao i vidimo na kakav je način pokazao ljubav svojoj sadašnjoj devojci, a evo kako je to bilo sa njegovom prvom simpatijom.

“Nisam joj iskazivao ljubav, ali sam se nekako umiljato ponašao prema njoj… ne znam kako to baš da objasnim.”

Ipak, ljubav nije bila uzvraćena jer je tu devojčicu tada mnogo dečaka simpatisalo.

“Nije bilo ništa između nas, ona mi je bila samo simpatija i meni je bilo lepo. Ona čak možda nije ni znala da sam je ja tako gotivio.”

Svoj prvi novac zaradio je u sedmom razredu osnovne škole radeći kao di-džej u svom rodnom gradu. U početku to je bilo dva, tri puta mesečno, ali mu je kasnije to postao i glavni izvor prihoda.

“Već od sedmog razreda sam poceo da zaradjujem po malo, radio sam vikendom…i eto tako do sada.”

Muzika i posao di-džeja počeli su da ga interesuju još u šestom razredu snovne škole, a s obzirom da se već tada razumeo u tehniku, iskoristio je priliku da na žurci u školi pokaže sta zna.

“U šestom razredu organizovale su se žurke u školi, bila je tu pantomima i razne “gluposti”…. da ih tako nazovem i tu je bilo potrebno ozvučenje da se namesti. Pošto znam sa tehnikom, jer sam još od malih nogu popravljao televizore, video-rekordere, čačnem tamo nešto malo, bum-tras i ono radi. Svašta sam popravljao. Imali smo u školi pojačala i zvučnike pa sam pitao direktora da ja to radim i on mi je dozvolio. Pustao sam muziku, tad su još bile kasete, pustiš kasetu pa traziš pola sata pesmu. Tako sam puštao muziku po tim žurkicama u školi i već od sedmog razreda počeo u diskoteci. Pošto sam bio tako “dobar” u školi, gazda diskoteke me je pozvao da radim i tako je sve krenulo.”

Kao ni u osnovnoj, ni u srednjoj školi nije voleo da uči. Upisao je i završio prvu godinu gimnazije u Brusu, a zatim je i školovanje i život nastavio u Beogradu. Na kartu svog šarma je igrao i kada je odlučio da se iz rodnog mesta preseli u Beograd. Upoznao je dve godine stariju devojku sa kojom je u prestonici započeo zajednički život, ali vratimo se školovanju.

“Nisam voleo da učim ono što me ne zanima i ono za šta znam da mi neće trebati u životu. Odstranjivao sam odmah ono za šta znam da neću da se opredelim. Po uspehu sam bio dobar, ali malo problematičan. Uvek sam imao keca iz vladanja. Izbegavao sam da idem u školu, kao i prva dva časa ujutru.”

I u periodu srednje škole interesovala ga je muzika, upisao je i Poslovnu školu u Beogradu, ali je ubrzo batalio i nastavio da radi kao di-džej. Sada slobodnog vremena ima jako malo.

“Slobodno vreme uglavnom provodim sa Enom…. Ena i ja i to je to, Zajedno smo i lepo nam je.”

Trenutno se ne bavi sportom, ali obožava košarku.

“Odem sa drugarima ispred zgrade pa igramo, ali sad trenutno ne…. a i zima je sad.”

Voli da izađe u Stefan Braun i kaže da se tamo oseća kao kod kuće, a na pitanje da li obavlja kućne poslove Marko kaze:

“Baš ste se setili kada da me pitate, sinoć sam sređivao ceo stan, tj Ena i ja, zajedno smo sređivali ceo stančić. Naravno da radim, zato što živim sam ovde već sedam godina, neću čekati da mi neko dođe ili da zovem nekog. Bolje je da ja to sam sredim i miran sam.”

Ne voli da pere sudove, kaže da mu je to bezveze, ali mu zato usisavanje ne pada teško. Retko kuva, a ono što sam zna da skuva je supa iz kesice.

“Znam da skuvam nešto osnovno, nazovem mamu da mi kaže kako i šta. Spremao sam, kuvao sam, nije da nisam, ali nisam baš neki specijalac.”

Voli sve da jede, ali ga u poslednje vreme oduševljava Enina kuhinja.

“Evo na primer Ena je sinoć spremila krompiriće sa batacima i slaninicom, moram da kažem da je bilo divno. Kombinacija meso i krompirići… to je extra.”

Nije mu bitno da li će njegovi roditelji prihvatiti devojku koja mu se dopada, ali kaže da ako je on prihvati prihvatiće je i svi ostali. U suštini nije ljubomoran, a da li ima nešto protiv da njegova devojka izađe sa drugovima u grad bez njega?

“Što bi imao protiv? Ako ja imam poverenja u tu devojku i ako vidim da je njena ljubav prema meni iskrena, nema razloga da budem ljubomoran. Bitno je samo poverenje kao i odnos između nas dvoje, ako je to neka devojka koju sam upoznao pre tri dana i nemam pojma ko je, opet mi nije bitno što ide sa njima, ali bih se zapitao malo.”

Ne interesuje ga mnogo prošlost osobe koja mu se dopada, bar ne sa kim je bila pre njega.

“Glupo mi je da se sećam…. kao ona je to radila sa njim.”

S obzirom da je na predstavljanju za šou “Veliki brat” izjavio da je “smrt za žene”, evo šta je za Marka idealna žena.

“Evo reći ću Vam, Ena Popov, to je ona! Ona je stvarno super, ja se sa njom super slažem i eto videćete nju kakva je i to je to.”

Kaže da mu kod Ene ništa ne smeta i da su njih dvoje dosta slični. Podržava žensko razmišljanje da će ih muškarac više poštovati ako odmah ne stupe u intimne odnose već neko vreme taktiziraju, I dodaje da žene tako opipavaju teren. Na sastanke na slepo nikada nije išao i misli da je to bezveze.

“Ne treba to raditi, ti uopšte ne poznaješ tu osobu, može i da laže i da maže preko interneta ili preko telefona. To treba izbegavati što više, pogotovo sad u ovo vreme s obzirom šta se sve dešava na ulicama… samo dalje od toga.”

O braku još ne razmišlja, ali bi voleo da njegovo venčanje bude sa 100 do 150 ljudi, baš kao u američkim filmovima. Voleo bi da ima troje ili četvoro dece i da pored njega bude žena koja će ga voleti. Nakon učešća u “Velikom bratu” koji mu je doneo veliku popularnost, Marko svoju budućnost u poslu vidi ovako:

“Očekujem da ću u budućnosti biti uspešan, raditi i imati dobar posao kao i svi. Ciljamo ka tome, sad šta će biti, ne znam! Ne volim da razmišljam unapred, očekujem da sve spontano dođe. Ali težimo ka tom cilju, da budem uspešan, dobra plata, dobar posao, a sve ostalo će doći.”

Izvor:  www.nauci.com, 17. februar 2007.

Average user rating