Posle sto dana u kući “Velikog Brata”, Ena Popov nije izašla kao pobednica, ali joj je učešće u ovom rijaliti programu definitivno promenilo život. Lepa Novosađanka profitirala je na svim planovima – pronašla je novu ljubav, Marka Miljkovića, odvojila se od roditelja, preselila u Beograd i počela sama da zarađuje posle ponude Saše Popovića da sa Markom vodi izbor za “Zvezde Granda”. Televizijsko iskustvo koje je svojevremeno ponela sa vojvođanskih televizija Novi Sad (sada RT Vojvodine) i TV Jesenjin pomoglo joj je da za vatreno krštenje na beogradskoj TV Pink, dobije, za razliku od Marka, solidne kritike. Fanovi su joj čak napravili i internet prezentaciju. Na sajtu www.enapopov.net postoji galerija njenih fotografija, forum, video klipovi, a beleži se i svaki tekst koji je o njoj objavljen...

Kako si zadovoljna voditeljskim nasupom u “Zvezdama Granda”?
- Na početku sam imala malu, pozitivnu tremicu, ali ne i strah da li ću se snaći. Jednostavno to je za mene bilo nešto novo, pa je uzbuđenje normalna stvar. Čitavo takmičenje za “Zvezde Granda” je super, pratila sam ga i ranijih godina i jako sam zadovoljna kako je sve proteklo. Iako su po medijima pljuvali Marka, mislim da se za prvi put odlično snašao.

Da li si očekivala da ćeš izgraditi medijsku karijeru posle učešća u “Velikom Bratu”?
- Dok sam bila u kući non-stop sam pevala, ali ako su ljudi mislili da je to zarad eventualnih poslovnih ponuda i da sam to smišljeno radila, prevarili su se. Jednostavno sam u kući bila to što jesam, možda čak i malo mirnija, jer me je sputavao zatvoren prostor. Iskreno, ništa nisam očekivala. Na to sam gledala ovako – ljudi imaju priliku da nas po izlasku angažuju, a imaju priliku i da to ne urade. Ako mi nešto neko ponudi razmisliću, ali ako ne, vraćam se u Novi Sad i nastavljam gde sam stala. Nisam u kuću ušla zbog posla, ali mi se ponuda Saše Popovića dopala i nisam se sekundu dvoumila.

Kako ti se dopada život u Beogradu i da li ti prija sva ova frka i gužva?
- Nisam tipična Vojvođanka u tom smislu da mi smeta frka. Dinamična sam i lako sam se adaptirala. Ipak, moram priznati da mi nikada neće biti jasno zašto u Beogradu svi negde žure i jure. Nemam vremena, prezauzeta sam da bih išla po kafićima i klubovima, ali mi se Beograd dopada. Preferiram lokale u kojima može nešto da se pojede. Kao pravoj Vojvođanki to mi je jako važno (smeh).

Nedostaje li ti Novi Sad?
- U početku mi je nedostajao mnogo, ali Marko i ja stalno idemo kod mojih. Baš smo pre neki dan bili i komentarisali kako nam se, dok ulazimo u Novi Sad, nimalo ne čini da je u pitanju drugi grad.

Kako se nosiš sa ogromnom medijskom pažnjom i popularnošću?
- Gledam Marka kako on to podnosi i onda gledam sebe i pomislim 'Bože, kao da sam od rođenja ovako živela'. Brzo sam se adaptirala i nimalo se nisam promenila u odnosu na period pre “Velikog Brata” i “Granda”.

Do kraja godine izdaješ album za “Grand”. Kako će izgledati, u kojem fazonu će biti pesme? Pisalo se da ti Marina Tucaković i Kiki Lesandrić uveliko pripremaju kompozicije i tekstove?
- Ma, ne podsećaj me, nisam to rekla, to je izvučeno iz konteksta. Novinarka me je pitala ko će mi raditi pesme, a kada sam joj odgovorila da ne znam ona mi je pričala kako joj je Saša Popović rekao da će to biti Marina i Kiki. Iznervirao me je taj tekst, jer sam pomislila da će čitaoci kad pročitaju tu izjavu sigurno reći: “Vidi ovu malu, nije još ni snimila CD, a priča da joj Marina radi pesme”.

Znači li to da neće mnogo zavisiti od tebe?
- Sa Sašom i Žikom sam u super odnosima. Oni znaju moj senzibilitet i sve ću raditi u dogovoru sa njima. Ali, nikad ne bih pevala nešto što se meni ne dopada. Znam sigurno da se neću ograničavati određenim muzičkim pravcem. Pevala bih i pop, i rok i narodnu muziku, samo ako je pesma lepa. Videćemo u septembru kada bude konkretnijih koraka na tom planu.

Da li u Beogradu živiš sa Markom?
- Da trenutno, jer sam u potrazi za stanom, pa ako neko izdaje, nek se javi TV novostima (smeh). Ljudi su mi pričali da je traženje stana velika muka, a ja nisam verovala... Deca nam stalno dolaze na vrata, ostavljaju poruke ispod otirača. Često ih gledamo kroz špijunku kako se šunjaju ispred naših vrata.

Sa kim od ukućana si ostala u kontaktu?
- Najviše sa Majom, Dacom i Jelenom. Volela bih i da češće viđam Draganu, ali ona je u Bosni. Što se tiče muškaraca, čujem se sa Savom i Nikolom.

Šta te je najviše nerviralo u kući?
- Ono jako, neprekidno svetlo. Stalno smo se šalili da nam brkovi i dlake rastu na svaka tri dana od tolikog zračenja.

Kako vidiš sebe u budućnosti – kao voditeljku, pevačicu, menadžerku..?
- Ne volim ništa da planiram, u tome je čar života što ne znaš šta te čeka.

SNOVI O KUĆI “VELIKOG BRATA”

Ena nam je ispričala i jednu zanimljivost, koja se može podvesti pod “posledice” boravka u kući “Velikog Brata”:
- U kući mi se događalo da sanjam da sam u svojoj kući, u Novom Sadu, i kad otvorim oči i vidim onaj šareni plafon, skroz se zbunim. Međutim, dogodila mi se jedna smešna, suprotna stvar kada sam izašla. Jendom prilikom morali smo rano da ustanemo i Marko je navio sat da nas probudi. Kao zvono podesio je zvuk starog telefona. Kako su nas jednom u kući budili identičnim zvukom probudila sam se i počela da kukam: “Ne mogu da verujem, opet nas rano bude i to sa ovim groznim zvukom. Zar je moguće da ne mogu da budu maštovitiji”. Kad sam shvatila da sam van kuće “Velikog Brata”, Marko i ja smo se smejali dobrih pola sata. Izgleda da su to traume usled izolacije (smeh).

Average user rating

Display 1 of 1 comments